29.09.2013

Podovi i podne obloge

Piše: Peđa Marković d.i.a., pedjamarkovic.com

 

Podovi i podne obloge su po prirodi svog položaja površine koje treba da istrpe najviše nepovoljnih uticaja. Ovo je osnovni razlog zašto moraju biti izrađene od kvalitetnih, zdravih i dugotrajnih materijala.

Pored funkcionalnih, podovi treba da poseduju i određene estetske odlike i u tome dolazimo do prvog većeg problema, karakterističnog za podne obloge: kako korišćenjem prirodnih i zdravih materijala i završnih obrada što duže zadržati prvobitni izgled poda pored brojnih agresivnih uticaja (habanja, opterećenja, hemijskih i fizičkih oštećenja). Odgovor leži u tehnologiji, koja je u mnogome preobratila karakteristike nekih ranije nepopularnih rešenja (npr. linoleum), stvorila hibride (laminat) i u velikoj meri unapredila načine obrade i proizvodnje klasičnih drvenih podova. Kada se tome doda ostvareni napredak u kategoriji industrijskih podova, prodor polimera ali i keramičkih pločica, danas je pred vama izuzetno veliki izbor različitih vrsta podnih obloga. Tehnološki napredak je izbrisao većinu ranije uvreženih razlika između različitih tipova podnih obloga tako da danas ne mora biti nikakve posebne razlike između poda vaše dnevne sobe i poda terase, oba mogu biti od istog materijala, sa istom teksturom i sličnim karakteristikama, čime granica između spoljašnjosti i unutrašnjosti postaje relativna.

Vrste podova i osnovne karakteristike
Podove možemo deliti po materijalu (drveni, betonski, itd.), načinu izvođenja (npr. samoliveni), obliku elemenata (parket, brodski pod), ili po raznim drugim osobinama (topli, higijenski, otporni na habanje, vodootporni, plivajući, itd.). Kao i svaka podela ni ova ne može biti savršena pa ćemo, umesto prostog indeksiranja, kroz osnovnu podelu isključivo po materijalima podsetiti na osnovne tipove podova i neke prateće karakteristike primene, postavljanja i korišćenja, kao i na mnogobrojne mogućnosti prilagođavanja poda arhitekturi objekta.

PODOVI OD DRVETA
Podove od dasaka (brodski pod) još od 19. veka počeli su da zamenjuju parketi, čija je upotreba prevagnula tokom 20. veka. Ovo se desilo pre svega zahvaljujući potrebama masovne gradnje: parket se lepi na cementnu košuljicu bez dodatne potkonstrukcije (roštilja) a manje dimenzije nisu iziskivale drvo posebno visokog kvaliteta. Dimenzija komada parketa smanjivala se sve do veličine lamelnog parketa kakvi su postavljani u stanovima kod nas 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, da bi se danas trend ponovo kretao prema većim elementima i kvalitetnijim vrstama drveta za ovaj tip poda. Čak i kada se ipak opredelite za puno drvo, danas su dostupne tehnologije obrade drveta koje u velikoj meri poboljšavaju njegove karakteristike: dugotrajnija boja, otpornost na habanje, vlagu i vodu, zaštita sredstvima neutralnim po zdravlje čoveka i okolinu, itd. 
Posebno popularni poslednjih godina jesu parketi od drveta iz tropskih predela, pre svega od bambusa. Ovi parketi, pored egzotičnog izgleda i kvaliteta, apsolutno su konkurentni i sa cenom, a težnja ka primeni održivih materijala daje im dodatnu prednost na tržištu. Zanimljivu ponudu parketa predstavljaju i mozaik-parketi. Kombinacija različitih vrsta drveta daje podu dve ili više nijansi, a različitim oblicima elemenata postižu se zanimljivi estetski efekti. Nekada su ovakvi parketi bili prisutni samo u javnim objektima ili najluksuznijim stanovima a danas su dostupniji većem broju kupaca.
Međutim, veliki udeo tržišta drvenih podova u poslednjoj deceniji preuzeli su laminatni podovi načinjeni od drvenih kompozita koji su u većoj ili manjoj meri slični prirodnom drvetu. Laminatni drveni podovi vrlo brzo su preplavili tržište zahvaljujući jednostavnosti postavljanja, praktičnosti, težnji ka očuvanju prirodnih resursa i naravno – ceni. Doduše nije u pitanju uvek samo cena (čak nije uvek niža), razloga je više. Jednostavnost ugradnje daje prednost laminatima u odnosu na parkete jer uz osnovno znanje i malo veštine mnogi se odlučuju da sami ugrade laminat na čemu postižu dodatne uštede. Laminat je otporniji na grebanje i prljanje, jednostavniji je za postavljanje i održavanje, a neki laminati imaju furnir od prirodnog drveta kao završnu obradu ili klik sistem.
Brzom prodoru i uspehu laminata na našem tržištu doprineo je i dugi niz godina u kojima je praktično nemoguće bilo kupiti kvalitetan parket (i drvo za druge namene). Najveći problem je bio taj što su rezerve osušenog drveta bile iscrpljene tokom 1990-ih godina pa je parket prodavan sa previsokim procentom vlage. Podovi od ovakvog parketa praktično su neupotrebljivi i vrlo brzo bi dolazilo do velikih deformacija (podizanja ili rasušivanja poda). Kada se tome doda da je kod nas moguće sresti izvedene podove od čamovine ili jelovine na kojima zbog mekoće tih vrsta drveta ostaje trag potpetice ili nogice nameštaja onda je jasno zašto je naše tržište izgubilo poverenje u skupi parket i prihvatilo laminate, oprostivši im određene mane (pomalo veštački zvuk i osećaj pri dodiru). Ipak, čini se danas da njihov početni uspeh jenjava i da se korisnici sve rađe vraćaju prirodnijim varijantama u enterijeru.
Sa druge strane, kompoziti na bazi drveta rado se koriste za spoljašnje površine: terase, bašte kafića, palube splavova i brodova. Kombinacija prirodne sirovine i vezivnih polimera čini odličnu podnu oblogu kakva se koristi i na palubama prekookeanskih jahti gde trpi slanu vodu i ekstremne vremenske uslove.
U Sjedinjenim Američkim Državama uobičajeno je da se podovi izrađuju i od OSB-a preko kojih se može (ali ne mora) postaviti samo podna obloga (tepih, itison, itd). Iako je ovo ispod uobičajenih standarda kod nas, pod vikendice, kućice za pecanje ili adaptiranog potkrovlja možete rešiti na ovaj način sa svega nekoliko komada ploča. Prednosti upotrebe OSB ploča za podove jesu cena, higijena (malo spojnica), brzina postavljanja i pouzdanost materijala. Međutim, treba imati u vidu da se u SAD strogo kontroliše sastav materijala i prisustvo štetnih supstanci (VOC – isparljive organske materije). Iz tog razloga trebalo bi da OSB (ali i drugi srodni materijali poput iverice) za primenu u enterijeru ima sertifikate koji potvrđuju neutralan uticaj na zdravlje ljudi.

PODOVI OD KERAMIKE, KAMENA I BETONA
Ploče, pločice, mozaik...razlika je jedino u veličini površine pojedinačnog komada. Podovi od pločastih elemenata mineralnog porekla druga su najčešća površina po kojoj hodamo u zgradama. Mogu se izrađivati od kamena, gline, stakla, keramike, betona...Sve su češće i kombinacije: keramičke pločice sa glazurom od mlevenog kamena, betonske ploče sa recikliranim staklom kao agregatom, laminati sa furnirom od prirodnog kamena ili keramike...
Sve češća primena podnih sistema za grejanje i hlađenje prostora doprinosi i rasprostranjenoj upotrebi ovih podova. Cevi sistema predaju temperaturu cementnoj košuljici, ona podu, a pod prostoriji. Mineralni materijali idealni su za ove podove jer, zahvaljujući svojoj velikoj gustini, kao i cementna košuljica predstavljaju termalnu masu koja akumulira toplotnu energiju i na taj način pozitivno utiče na komfor. Sa druge strane, drveni pod iznad podnog grejanja ponaša se kao toplotni izolator zbog čega bi bila umanjena efikasnost sistema. Dodatno, neposredan dodir sa izvorom toplote (cementnom košuljicom u koju su smeštene cevi) negativno bi uticao na parket (rasušivanje i razdvajanje spojnica). Prednosti ovih površina u odnosu na parket, pored navedenog, jesu i jednostavnije održavanje i dugotrajnost. Ipak, treba imati na umu da će pločice sa lameliranom završnom obradom ili glazurom imati kraći rok trajanja od pločica koje su od homogenih materijala (kamena, glinena, keramička ploča) jer će ove druge ostati iste i kada se od upotrebe izliže površinski sloj.
Od podova livenih na licu mesta od mineralnih materijala svakako treba pomenuti teraco – jedan od najrasprostranjenijih podova prepoznatljiv po kombinaciji crnog i belog kamenog agregata. Teraco pod se nakon postavljanja polira specijalnim mašinama, lako se održava jer čini homogenu površinu i pogodan je za javne zgrade, stepeništa, terase, itd.
Samoliveni podovi od betona koriste se u industrijskim objektima, a nekadašnje mane danas se u velikoj meri mogu otkloniti uz pomoć specijalnih materijala za impregnaciju koji poboljšavaju vodootpornost i kvalitet površinskog sloja betona. Specijalni aditivi pospešuju i reonizaciju (tečenje) betona, pa je nivelacija prilikom postavljanja jednostavna kao i kod polimernih podova. Samoliveni podovi takođe pojednostavljuju ugradnju, a materijali od kojih su izrađeni imaju bolje karakteristike od običnog betona ili klasične cementne košuljice. Jednostavnija je i rekonstrukcija podova od betona livenih na licu mesta dodatkom specijalnih betona i epoksida na mestu oštećenja kao i dodavanjem tankog površinskog sloja koji na sebe preuzima negativne uticaje habanja i agresivnih supstanci.

PODOVI OD POLIMERA
Podove od polimera krase elastičnost i dugotrajnost, a nemaju ograničenja ni u pogledu izbora boja i ukupnog vizuelnog doživljaja poda. Ovi podovi danas ne predstavljaju samo zaštitni sloj betona koji čini osnovu poda jer su poslednjih decenija razvijeni materijali koji odlično trpe sve negativne uticaje a lakše ih je popravljati u slučaju oštećenja, i to tako da razlika stare i nove površine bude neprimetna. Ovo nije slučaj samo sa livenim podovima već i sa raznim oblogama koje se mogu ukrojiti na licu mesta i zalepiti po spojnicama tako da čine jednu neprekinutu površinu dizajniranu prema želji projektanta enterijera. Zbog navedenih karakteristika njihova primena nema ograničenja. Pogodni su za spoljašnju i unutrašnju upotrebu, za prostore u kojima se zahteva visok stepen higijenskih uslova, za industrijske i javne objekte, ali i za stambene prostore.

PODOVI LIVENI NA LICU MESTA
Već je spomenuto da postoji direktna veza između broja spojnica i higijene poda. Podovi liveni na licu mesta otklanjaju bilo kakvu pojavu spojnica u podu i idealni su za prostore koji zahtevaju posebne karakteristike funkcionalnosti i viši stepen higijenskih uslova: škole, bolnice, prostorije za pripremanje hrane, objekti prehrambene i farmaceutske industrije, skladišta...Teraco podovi, izrađeni od drobljenog kamena i zatim polirani, mogu se nazvati pretečom savremenih podova livenih na licu mesta. Posebno se izdvajaju samoliveni podovi: jednostavni za održavanje, odličnih mehaničkih karakteristika, postojanosti i estetike. Danas se uspešno primenjuju mnoga rešenja koja poboljšavaju osobine običnih betonskih podova. Dodavanjem praškastih materijala na izliveni svež beton postižu se bolje hidroizolacione karakteristike betona, to jest produžava se njegov vek trajanja, beton se može bojiti, može mu se dodati željena tekstura...

ZVUČNA IZOLACIJA PODA
Kao površina predviđena za kretanje podovi u velikoj meri utiču na akustični komfor u zgradama. Pored cevnih instalacija i spoljašnje buke, prenos zvuka preko podova najviše doprinosi buci u nekom prostoru. Iz tog razloga se primenjuju plivajući podovi, tj. podovi koji nemaju direktan kontakt sa samom konstrukcijom (zidovima ili međuspratnom tavanicom). Ispod poda, tj. ispod cementne košuljice, postavlja se izolacioni sloj koji apsorbuje udare (korake, kretanje vozila, vibracije zvučnika audio uređaja, kućne tehnike, itd). Takođe, ne dozvoljava se direktan kontakt košuljice sa zidovima pa se XPS-om ili drugim materijalom distancira od zida već u toku livenja (za oko 1cm). Ovo rastojanje se zatim „sakriva“ lajsnama.

Takođe, mogu vam biti korisne i informacije do kojih možete doći na sajtu Svetskog udruženja za podove i podne obloge - WFCA (World Floor Covering Association) - www.wfca.org

Autor: Peđa Marković d.i.a.
Web: www.pedjamarkovic.com

>
9
8
7
6
5
4
3
2
1
<<
<
  • Kompaniju koja na internetu ima istaknutu cenu proizvoda:
  • 1. kontaktiraću bez obzira da li je cena istaknuta
  • 2. kontaktiram samo one koji istaknu cenu
  • 3. ne kontaktiram ni jedne, ni druge