In memoriam: Otto Frei

article

 

Svet je napustio Oto Fraj (1925-2015), inovator, čovek koji je zahvaljujući znanju, mašti i hrabrosti u svom graditeljskom opusu spojio neslućene tehničke domete građevinske struke sa senzibilitetom i estetskim vrednostima arhitekture. Njegova fantastična imaginacija je svoje otelotvorenje najčešće nalazila u privremenim strukturama poput paviljona, izložbenih prostora na Svetskim izložbama ali i stadijumskih krovnih konstrukcija i  konstrukcija velikih raspona.

Kako i priliči sinu vajara, Oto je u ranoj mladosti radio kao šegrt u kamenorezačkoj radnji. U Drugom svetskom ratu je učestvovao kao pilot Luftwaffe-a međutim zarobljen je i sproveden u logor u blizini Šartra u Francuskoj. Zbog brojnosti zarobljenika i nedostatka smeštajnih kapaciteta a zahvaljujući svojoj obuci, Oto je ubrzo otpočeo eksperimentalni rad sa šatorastim konstrukcijama koje su mu donele zvanje arhitekte logora. Nakon završetka rata, započeo je studije arhitekture na Univerzitetu u Berlinu. Zahvaljujući stipendiji, 1950. godine Oto je krenuo na studijsko putovanje kroz SAD na kom se susreo sa radovima pionira moderne arhitekture: Mis van der Roja, Frenk Lojd Rajta, Era Sarinena i mnogih drugih.

 

 

Može se reći da su Otovi objekti rezultanta lične težnje ka otvorenoj, jeftinoj, prozračnoj arhitekturi i ograničavajućih okolnosti u kojima je ona trebala da se realizuje. Iako je taj period u mnogome odredio njegove profesionalne vodilje, Oto je na svoje eksperimente sa socijalnim stanovanjem gledao sa razočarenjem: "Moja generacija je posle rata pred sobom imala veoma težak zadatak i svakako da smo mislili da ga možemo uspešno rešiti ali danas, 60 godina kasnije mislim da nemamo čime da se ponosimo. Ipak, pokušali smo."

Njegov put razvoja lakih struktura i struktura od mreža čeličnih kablova je bio jedinstven. Okrenut prirodi kao inspiraciji, eksperimentu kao metodološkom alatu, Oto je sredinom 1950-ih privukao pažnju na svoj rad serijom malih šatorastih konstrukcija koje su mu donele porudžbinu Plesnog paviljona za državnu izložbu cveća u Kelnu 1957.

 

Ovaj projekat je ostvario zveliki uspeh i otvorio put razvoju ambiciznijih struktura koje je realizovao tokom 1960-ih. Njegov rad i napredak u radu sa lakim konstrukcijama je dobijao sve veću pažnju te je 1964. godine osnovao Institut za lake strukture pri Tehničkoj školi u Štutgartu. Vrlo brzo nakon toga, Oto Fraj je izveo paviljon Zapadne Nemačke na Svetskoj izložbi u Montrealu 1967. godine.

 

 

i svoj omiljeni projekat, kavez za ptice u Minhenskom zoološkom vrtu.

 

 

Njegov rad sa mrežama od čeličnih kablova je svoj zenit doživeo sa projektom krovne konstrukcije Olimpijskog stadiona u Minhenu 1972. godine

 

 

 

Godine 1960. Oto je osnovao istraživačku jedinicu sa ciljem izučavanja prirodnih struktura. Nalazeći za svoj rad u biljnim ćelijama, mehurima i drugim organskim formama, ova jedinica je razvila dvoslojnu, prozračnu strukturu ispunjenu vazduhom koja je kasnije poslužila arhitekti Nikolasu Grimšouu za realizaciju projekta Eden . "Korišćenje vazduha kao materijala smanjuje potrebu za utroškom drugih materijala što omogućava veću posvećenost osmišljavanju odnosa između životinja i ljudi, ljudi i biljaka, kako bi životna sredina postala uravnotežena" tvrdio je Oto Fraj.

 

 

Osim svog prvog posleratnog projekta koji se bavio temom socijalnog stanovanja, Oto Fraj nije imao često prilike da projektuje stambene objekte kojima bi učestvovao u rešavanju društvenih pitanja. Ipak, tokom 1980-ih, izveo je objekat ekološkog stanovanja u Berlinu koji možda nije tehnološki najnapredniji ali zato svojim konceptom svedoči o njegovoj želji da humanizuje arhitekturu i u što većoj meri je prilagodi njenim krajnjim korisnicima. Suština tog projekta je bila sadržana u ideji skeleta sa dvostrukom spratnom visinom u koju su se mogle dodati prethodno realizovane stambene jedinice po zahtevu krajnjih korisnika.

 

 

Svetski najbogatija arhitektonska nagrada posthumno je dodeljena Otu za ”njegove vizionarske ideje, radoznali um, veru u otvoreno deljenje znanja i otkrića, njegov kolaborativni duh i brigu za pažljivo korišćenje resursa” naveo je žiri Prickerove nagrade.

Nakon što mu je saopšteno da je laureat pomenute nagrade skromni gospodin je odgovorio „Ja nikada nisam uradio nešto čime bih zaslužio ovu nagradu. Moj arhitektonski poriv bio je da dizajniram nove vrste objekata koji bi pomogli siromašnima, pogotovo u situacijama prirodnih nepogoda i katastrofa,“ nastavio je Oto. “Pa, šta bi bilo bolje od toga da dobijem ovu nagradu? Iskoristiću vreme koje mi je preostalo da nastavim da radim ono što sam i radio, a to je da pomažem čovečanstvu. Ovde imate jednog srećnog čoveka.“

 

Sledećeg dana, samo nekoliko nedelja pre svog 90. rođendana, veliki Oto Fraj je napustio ovaj svet.

 

 

 

 

 

Autor: Peđa Marković d.i.a.

 

 

 

Ostali naslovi

article

Podovi i podne obloge

Podovi i podne obloge su po prirodi svog položaja površine koje treba da istrpe najviše nepovoljnih uticaja. Ovo je osnovni razlog zašto moraju biti izrađene o...

Saznaj više...
article

Unikatan, nepraktičan komadni nameštaj

Danas postoje različite mašine za obradu i pravljenje nameštaja. Međutim, ono što je još uvek na ceni, a retko se pronalazi, jeste ručni rad...

Saznaj više...
article

Da li planirate kupovinu tuš kabine ?

Kompanija Marconio Whirlpool SPA vam je spremila kratak vodič kroz različite tipove tuš kabina. Odaberite kvalitetan proizvod koji će vas svakodnevno regenerisati i omogućit...

Saznaj više...